Zajednička poljoprivredna politika usmerena je na poljoprivrednike

U Evropskoj uniji postoji oko 11 miliona poljoprivrednih gazdinstava, a 44 miliona  ljudi zaposleno je u celom lancu snabdevanja hranom EU. Poljoprivrednici su prva karika u tom lancu proizvodnje hrane. Oni su stoga vrlo važni strateški i ekonomski akteri pa EU ne može dopustiti da ih izgubi. Osnovne, instinktivne poljoprivredne veštine ne uče se iz knjiga, već se prenose sa jedne generacije na drugu.

Međutim, mnogi mladi ljudi bavljenje poljoprivredom više ne smatraju privlačnim zanimanjem i zbog toga se broj poljoprivrednika smanjuje. U 2013. poljoprivrednici mlađi od 35 godina vodili su tek 6 % poljoprivrednih gazdinstava, dok su 31 % gazdinstava vodile osobe starije od 65 godina.

Zbog toga se zajedničkom poljoprivrednom politikom (ZPP) pomaže mladim ljudima da se počnu baviti poljoprivredom tako  što im se daju sredstva za kupovinu  zemljišta, mašina i opreme. Osiguravaju se i bespovratna sredstva za osposobljavanje novih i iskusnih poljoprivrednika za primenu najnovijih tehničkih proizvodnih metoda.

Podsticanje mladih poljoprivrednika i osiguravanje kontinuiteta iz jedne generacije u drugu stvarni je izazov za ruralni razvoj u EU.

U nekim delovima Evrope posebno se teško baviti poljoprivredom, na primer u brdovitim, planinskim i/ili udaljenim područjima. Važno je očuvati zajednice u tim regijama. ZPP su predviđena sredstva kojima se osigurava dobro ekonomsko zdravlje ruralnih zajednica u osetljivim područjima i na taj način sprečava njihovo nestajanje.

Zahvaljujući ZPP poljoprivrednici proizvode ono što potrošači žele

Građani EU krajnji su korisnici ZPP. U trgovinama i supermarketima EU uvek ima dovoljno hrane po uglavnom prihvatljivim cenama. Danas se u većini država EU 11 % ukupne potrošnje prosečne porodice odnosi na hranu. To je polovina potrošnje iz 1962.

Naši nam poljoprivrednici osiguravaju snabdevanje visokokvalitetnom hranom. Evropa se smatra svetskom predvodnicom u sektorima poput proizvodnje maslinovog ulja, mlečnih proizvoda, mesa, vina i žestokih alkoholnih pića. Prema pravilima EU o označavanju hrane prilikom kupovine potrošačima se daje informacija kako i gde je hrana proizvedena.

Mnogi potrošači EU daju prednost lokalnim ili regionalnim proizvodima ako su dostupni. Tradicionalni specijaliteti sve su popularniji i zbog toga mnogi poljoprivrednici sada prodaju svoje proizvode direktno potrošačima na tržnicama ili  ih sami prerađuju kako bi im dodali lokalnu vrednost. EU podupire te trendove nudeći zaštitu za više od 3 400 proizvoda koje registruje  kao hranu sa  oznakom  geografskog porekla. Njima se označava poreklo proizvoda sa područja određene države, regije ili lokaliteta kad su njegov kvalitet, ugled ili ostale funkcije povezani sa geografskim poreklom.

Poljoprivrednici upravljaju selom

Gotovo polovina zemljišta EU je obrađena. Zbog toga je poljoprivreda vrlo važna za našu životnu sredinu. Poljoprivredom se godinama  pridonosilo stvaranju i održavanju niza vrednih poluprirodnih staništa. Ona danas oblikuju brojne krajolike širom EU u kojima žive mnoge životinje. Poljoprivreda i priroda utiču jedna na drugu. Zahvaljujući uzastopnim reformama ZPP, u poljoprivredi se sve više vodi računa o životnoj sredini.

Današnji poljoprivrednici imaju dvojaku ulogu – proizvodnju hrane i upravljanje selom. U okviru te druge uloge oni osiguravaju javna dobra. Celo društvo, sadašnje i buduće, ima koristi od sela kojim se pažljivo upravlja i o kojem se vodi računa. Stoga je pravično poljoprivrednike nagraditi ZPP-om jer nam osiguravaju to vredno javno dobro.

Nakon reforme iz 2013., kako bi mogli ostvariti potpuno pravo na isplatu novčanih podsticaja poljoprivrednici moraju primenjivati ekološki održivu poljoprivredu. To u praksi znači da moraju održavati trajne pašnjake (trava dobro apsorbira ugljen -dioksid, što pomaže u suzbijanju klimatskih promena), moraju uzgajati minimalni broj useva i obrađivati 5 % obradivog zemljišta na način kojim se promoviše biološka raznovrsnost  (ekološki značajne površine). Poljoprivrednici mogu dobiti i dodatnu potporu ako počnu primenjivati strože poljoprivredno-ekološke prakse.

ZPP-om se promovišu poljoprivredne prakse poput zaštite estetske vrednosti životne sredine, u skladu sa željama javnosti.

Ostali prioriteti koje poljoprivrednici moraju poštovati jesu zaštita biološke raznovrsnosti i životinjskih staništa, upravljanje vodnim resursima i suzbijanje klimatskih promena.

U tom pogledu važan je program EU Natura 2000. To je mreža od oko 27 000 područja koja pokrivaju otprilike jednu petinu površine EU, a cilj joj je zaštita biološke raznovrsnosti Evrope. Ta područja nisu „ograđena” zaštićena područja, već su otvorena i često zavise od održivih ljudskih delatnosti i upotrebi zemljišta koja su tokom godina oblikovana i održavana. Mnoga područja nalaze se na poljoprivrednom zemljištu i poljoprivrednici se obvezuju na poseban način da će upravljati zemljištem u cilju održavanja biološke raznovrsnosti.