Velika većina poljoprivrednih domaćinstava je relativno mala. Prosečni poljoprivrednik u EU ima samo 16 hektara zemljišta (što je jednako površini otprilike 22 fudbalska  terena), a 66 % poljoprivrednih domaćinstava je manje od pet hektara.

Zbog male veličine svojih poljoprivrednih domaćinstava  poljoprivrednici ne mogu postići najbolju tržišnu cenu za svoje proizvode. Moguće je da napori koje ulažu u poboljšanje kvaliteta i dodavanje vrednosti ne budu nagrađeni tržišnom cenom.

ZPP sve više pomaže poljoprivrednicima da ojačaju svoj pregovarački položaj u odnosu na ostale subjekte u prehrambenom lancu.

EU pomaže poljoprivrednicima stimulišući sledeće:

  • stvaranjem organizacija proizvođača koje omogućavaju poljoprivrednicima da zajednički prodaju svoje proizvode i na taj način dobiju veću tržišnu snagu u prehrambenom lancu,
  • drugih oblika saradnje kojim se poljoprivrednicima daje veći uticaj na tržištu i povećava se profitna marža i konkurentnost,
  • specijalizovane vrste proizvodnje kao što je organska poljoprivreda,
  • ugovorni odnosi u celom prehrambenom lancu,
  • stvaranjem zajedničkih fondova i sistema osiguranja koji omogućavaju poljoprivrednicima da bolje reaguju na nestabilnost tržišta ili brzi pad cena..

Upravljanje rizicima  i marketinški alati mogu poboljšati položaj poljoprivrednika u prehrambenom lancu. Reformom iz 2013. osigurava se finansijska podrška poljoprivrednicima koji se žele koristiti tim alatima.

Kvalitetna hrana – ključ uspeha

Evropa je poznata po bogatom izboru dobre hrane, vina i piva, što se ogleda u njenim kulinarskim tradicijama.

U svojim naporima da proizvede sigurnu i visokokvalitetnu hranu, Evropa je tokom godina razvila niz alata. Oni obuhvataju  tržišne standarde, sisteme kvaliteta za određivanje specifičnih proizvoda kvaliteta, sisteme sertifikacije i pravila higijene.

Tržišni standardi

Ti standardi postoje za većinu poljoprivrednih proizvoda. Njima se definišu kategorije proizvoda, minimalni standardi za proizvode i neki zahtevi za označivanje, informišu se potrošači (na primer o poreklu ili vrsti voća i povrća) i omogućava se upoređivanje cena proizvoda koji su sličnog kvaliteta. Tim standardima olakšava se trgovina u Evropi.

 SISTEM KVALITETA  ZA UTVRĐIVANJE  PROIZVODA ODREĐENOG KVALITETA

Postoje tri logotipa koji su posebno povezani sa geografskim  poreklom: „zaštićena oznaka izvornosti”, „zaštićena oznaka geografskog porekla” i „zagarantovani tradicionalni specijalitet”.

Kako se oni razlikuju?

 Zaštićena oznaka izvornosti: oznaka za evropsku kvalitetnu hranu sa zagarantovanim geografskim poreklom.

1Zaštićenom oznakom izvornosti daje se status prehrambenom proizvodu koji je u celosti proizveden u određenom geografskom području upotrebom priznatih veština i sastojaka iz regije koji su povezani sa njegovim geografskim poreklom. To uključuje brojne sireve (na primjer Queso Manchego), mesne proizvode (na primjer Prosciutto di San Daniele), maslinovo ulje (Umbria, Kalamata, Montoro-Adamuz), voće i povrće i mnoga vina.

Zaštićena oznaka geografskog porekla: oznaka za evropsku kvalitetnu hranu koja je blisko povezana sa određenom regijom.

2Zaštićenom oznakom geografskog porekla označavaju se prehrambeni proizvodi koji su svojim kvalitetom i ugledom povezani sa određenom regijom u kojoj je obavljena najmanje jedna faza proizvodnje. To uključuje piva (Münchener Bier, Ceskobudejovické pivo), meso (škotska govedina, mnoge vrste francuske živine), pekarske proizvode i ribu (posebno škotski losos iz uzgoja).

 

Tradicionalni zagarantovani specijalitet: ističe tradicionalna obeležja u pogledu sastojaka ili sredstava proizvodnje.

3.pngZagarantovani tradicionalni specijalitet oznaka je evropske kvalitetne hrane koja je proizvedena na osnovu tradicionalnog recepta, na primer Kriek ZTS (belgijsko pivo), Hollandse maatjesharing ZTS (holandski riblji proizvodi), File Elena ZTS (bugarski mesni proizvodi) ili Prekmurska gibanica ZTS (slovenački kolač).

 

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Postoji poseban evropski logotip za organski  proizvedene proizvode kojima se garantuje usklađenost sa evropskim normama za organsku proizvodnju. Organskom poljoprivredom poštuju se prirodni životni ciklusi biljaka i životinja, a posledice na životnu sredinu svode se na najmanju moguću meru. Proizvodne metode u skladu su sa preciznim i strogim zakonima EU.

4

SISTEM SERTIFIKACIJE

Dobrovoljnim sistemima sertifikacije za kvalitet hrane garantuje  se usklađenost sa specifikacijama koje mogu uključivati zahteve o zaštiti životne sredine, dobrobiti životinja, mirisu i ukusu proizvoda i poštenoj trgovini. Evropska komisija razvila je smernice za usklađivanje tih sistema kako bi se smanjila ograničenja za proizvođače i sprečilo zavaravanje potrošača.

PRAVILA O HIGIJENI.

Ta se pravila primenjuju „od poljoprivrednog domaćinstva do stola” na hranu proizvedenu u EU  ili uvezenu iz zemalja izvan EU. Strategija sigurnosti hrane EU zasniva se na pravilima povezanim sa sigurnošću proizvoda namenjenih za potrošnju ljudi i životinja, nezavisnim i javno dostupnim naučnim savetima, zaštitnim merama i pravima potrošača da donesu odluke na osnovu informacija.

Na kraju, primenom mera ruralnog razvoja i promocijom, Evropska komisija i države članice EU pomažu  poljoprivrednike koji su se opredelili za kvalitet.

EU otvara svoje tržište zemljama u razvoju

Evropska unija daleko je najveći svetski uvoznik prehrambenih proizvoda.

Svojom prekomorskom razvojnom politikom EU pomaže zemljama u razvoju da prodaju svoje poljoprivredne proizvode u EU. To rade tako što omogućavaju pristup svom tržištu.

EU je 2015. iz najmanje razvijenih zemalja uvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 3,4 milijarde eura. To je više od ostalih pet velikih uvoznika zajedno (2,9 milijardi eura iste godine za SAD, Japan, Rusiju, Kinu i Kanadu).

EU ima velike trgovinske veze i saradnju sa državama koje nisu članice EU i regionalnim trgovinskim blokovima.

EU je sklopila  bilateralne sporazume o trgovini (ili pregovara o njima) sa svojim neposrednim susedima i ostalim zemljama kao i sporazume o ekonomskom partnerstvu sa zemljama u razvoju.