Novi izveštaj ACT alijanse koju čini 146 crkava i verski baziranih organizacija, radeći zajedno u više od sto zemalja pokazuje da se klimatski održiva poljoprivreda vodi interesima poljoprivrednog biznisa, a ne interesima malih proizvođača. Ona ignoriše agroekološka rešenja i ne doprinosi smanjenju zavisnosti industrijske proizvodnje hrane od fosilnih goriva, te masovno doprinosi uzrocima klimatskih promena.

Njihova analiza pokazuje da okviri  klimatski održive poljoprivrede inicijalno razvijeni od strane FAO koji su promovisani od strane Globalne alijanse za klimatsko održivu poljoprivredu (GACSA) nije uspeo da se fokusira na uzroke klimatske ranjivosti i emisije gasova staklene bašte u poljoprivredi.

Tri su globalna razloga za ovaj neuspeh:

  • prvi, GACSA inicijativa je prvenstveno vođena interesima poljoprivrednog biznisa umesto interesima malih farmera;
  • drugi, delimično objašnjivo dominacijom agro biznis interesa, alijansa ne daje primarna razmatranja za agroekološka rešenja, uprkos rastu količine dokaza koji pokazuju potencijal ovog pristupa u izgradnji klimatske obnovljivosti;
  • treći, alijansa nije uspela da otkloni uzroke problema koje klimatske promene nanose malim proizvođačima hrane, kao i industrijskog sektora koji doprinosi klimatskim promenama. Takođe GACSA ne pokušava da smanji zavisnost proizvodnje hrane od fosilnih goriva.

Na osnovu analize u ovom izveštaju ACT alijansa veruje da strategija klimatski održive poljoprivrede kao i njen glavni promoter GACSA ne afirmišu i ne pružaju smernice potrebne za radikalnu transformaciju u sistemu proizvodnje hrane i njegovom prilagođavanju klimatskim promenama.
Umesto toga principi koje promovišu agroekološki pokreti koji su holistički, ekološki ispravni i socijalno jednaki, predstavljaju put ka izgradnji klimatske otpornosti i transformaciji poljoprivredne proizvodnje kao suštinskih ciljeva održivog razvoja u agendi do 2030.

Modeli poljoprivredne proizvodnje promovisani u okviru koncepta agroekologije optimalni su za ublažavanje efekata i prilagođavanje klimatskim promenama s obzirom  na to da su lokalno prilagođeni, raznovrsni, održavaju i štede resurse, prilagodljivi  su malim proizvođačima i imaju daleko manje emisije gasova staklene bašte u odnosu na konvencionalne modele. Stoga ovi principi i modeli trebaju biti podržani od strane klimatskih fondova.

Autori preporučuju da:

Bilo koji bilateralni ili multilateralni tokovi vezani za klimatske promene treba da podržavaju rešenja za adaptaciju klime iz smera odozdo ka gore.

Klimatski fondovi ne bi trebali podržavati tehnologije i pristupe koji povećavaju zavisnost malih proizvođača od skupih inputa. Sredstva treba da budu raspoređena prema projektima koji podržavaju agroekologiju.

Inicijative za ublažavanje klimatskih promena u sektoru poljoprivredne proizvodnje treba da se fokusiraju prvenstveno na transformaciju i ukidanje sistema industrijske poljoprivrede.

Nacionalna prilagođavanja treba da poštuju spisak kriterijuma koji podržavaju transformacije ka agroekologiji, obezbeđenju sigurnosti hrane, obnavljanju ekosistema i biodiverziteta, kao i zaštitu ljudskih prava.